Monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte

 

Efikasan monitoring, izveštavanje I verifikacija (MRV) emisija gasova sa efektom staklene bašte su ključni za praćenje napretka u ostvarivanju ciljeva smanjenja emisija. Tekući EU Twinning projekat, pored drugih aktivnosti i projekata Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ima za cilj da doprinese uspostavljanju MRV sistema u R Srbiji.

Kao strane Okvirne konvencije UN o pomeni klime (UNFCCC),, EU i države članice su u obavezi da na godišnjem nivou vrše izveštavanje o svojim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Pored Inventara gasova sa efektom staklene bašte, države treba na godišnjem nivou da izveštavaju i o politikama i merama u obalasti klimatskih promena kroz nacionalne komunikacije. Godišnji izveštaj o GHG intventaru na nivou EU priprema Evropska agencia za životnu sredinu, svakog proleća.

GHG monitoring mechanizam


Inventar EU zasnovan je na monitoring GHG emisija država članica. Ovaj nacionlani monitoring zahtev je u okviru Odluke o GHG monitoring mehanizmu, koja je uspostavljena 1993. godine a revidirana 2004. godine kao deo priprema EU za ispunjavanje obaveza prema Kjoto protokolu.

Ključni ciljevi Odluke o monitoring mehanizmu iz 2004. godine obuhvataju:
• Monitoring svih antropogenih emisija GHG obuhvaćenih Kjoto protokolom na nivou država članica;
• Procena napretka u cilju ispunjavanja obaveza smanjenja emisija GHG pod Konvencijom i Kjoto protokolom;
• Sprovođenje Konvencije I Kjoto protokola kada su u pitanju nacionalni program, inventari, nacionalni sistemi i registri na nivou EU i država članica, kao i relevantne procedure u okviru samog Kjoto protokola;
• obezbeđivanje blagovremenosti, celovitosti, tačnosti, konzistentnosti, koparabilnosti i transparentnosti u izveštavanju od strane EU i država članica prema Konvenciji;

U pravcu unapređenja monitoring mechanizma
Nova Uredba o monitoring mehanizmu (MMR) stupila je na snagu u julu 2013.g. Cilj ove Uredbe je da unapredi kvalitet izveštajnih podataka, da pomogne državama članicama da prate napredak u postizanju ciljeva smanjenja emisija u period 2013 – 2020.g, kao i da olakša dalji razvoj EU politika u oblasti klimatskih promena;

Ova nova Uredba je instrument koji omogućava pravnu osnovu za sprovođenje revidiranih nacionalnih obaveza koje su postavljene u okviru klimatsko-energetskog paketa iz 2009. godine, kao i da osigura blagovremeno i precizno praćenje napretka u sprovođenju tih obaveza.

MMR takođe uvodi nove elemente, poput izveštavanja o:
• strategijama razvoja sa niskim emisijama ugljen dioksida na nivou EU i država članica;
• finansijskoj i tehničkoj pomoći državama u razvoju, kao i obavezama koje proističu iz Kopenhagen Akorda (2009) i Sporazuma iz Kankuna (2010);
• korišćenju prihoda od trgovine emisijama u okviru EU sistema trgovine emisijama (EU ETS). Države članice obavezale su se da bar polovinu prihoda ulože u mere za borbu protiv klimatskih promena u državama u razvoju.
• Emisijama i uklanjanjima gasova sa efektom staklene bašte iz sektora koriščenja zemljišta, prenamene korišćenja zemljišta i šumarstva (LULUCF);
• prilagođavanju država članica naizmenjene klimatske uslove;

Specifične odredbe za monitoring i izveštavanje, za kompanije koje potpadaju pod EU ETS sistem, obuhvaćene su posebnom legislativom.

Uredba MMR obuhvata izveštavanje od strane EU i njenih država članica shodno zahtevima Konvencije i Kjoto protokola. Ona obuhvata emisije svih gasova sa efektom staklene bašte definisanih dokumentima, iz relevantnih sektora. Sektori obuhvaceni EU ETS direktivom su energetika, industrija i vazdusni saobracaj, dok Uredba MMR obuhvata emisije GHG is svih ostalih relevantnih sektora.

Uspostavljanje MMR sistema u R Srbiji

U cilju doprinosa primeni EU Acquis-a u Republici Srbiji u oblasti klimatskih promena, kao i u cilju ispunjavanja obaveza prema UNFCCC, Vlada Srbije pokrenula je EU Twinning projekat “Uspostаvljаnje mehаnizmа zа sporovđenje MMR”. Glavni cilj projekta je uspostavljanje i održavanje sistema i procesa za sakupljanje, pohranjivanje i izveštavanje podataka i informacija u oblasti klimatskih promena. Zаpočinjаnje sprovođenjа projektа očekuje se u prvoj polovini 2015. godine, a predviđenа dužinа trаjаnjа projektа je dve godine. Projekat se finansira sredstvima iz EU instrumenta predpristupne pomoći (IPA). Više o projektu možete pročitati ovde.