Kjoto protokol
Kjoto protokol usvojen je u Kjotu, Japan, u decembru 1997 sa ciljem da pomogne u sprovođenju Konvencije. Protokol obavezuje industrijalizovane zemlje da stabilizuju emisije gasova sa efektom staklene bašte na osnovu načela iz Konvencije. Srbija je ratifikovala Protokol u januaru 2008. godine.
Kjoto protokol definiše obavezujuće ciljne vrednosti za smanjenja emisija za 37 industrijalizovanih zemalja i Evropsku zajednicu tokom prvog perioda sprovođenja 2008-2012.g. Obzirom da pripada grupi zemalja u razvoju (ne- Aneks I države), za Republiku Srbiju ne postoje kvantitativne obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u prvom obavezujućem periodu. Međutim, Republika Srbija ima sve obaveze u pogledu uspostavljanja i sprovođenja mera i aktivnosti za postizanje ciljeva Konvencije.
Drugi obavezujući period po Protokolu pokrenut je kada je u decembru 2012.g. u Dohi, Katar, potpisan Amandman iz Dohe. Tokom drugog obavezujućeg perioda, strane su se obavezale da će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 18 posto ispod nivoa iz 1990. godine tokom osmogodišnjeg perioda 2013 - 2020.g. Izmene iz Dohe još uvek nisu stupile na snagu.
Osnovni zahtev Protokola je da industrijalizovane zemlje ograniče ili smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sa ciljem da se pomogne državama da dostignu svoje ciljne vrednosti emisije, i da se ohrabri privatni sektor i zemlje u razvoju da daju doprinos naporima za smanjenje emisija, uvedena su tri tržišno zasnovana mehanizma – Međunarodno trgovanje emisijama, Zajedničko sprovođenje (JI) i Mehanizam čistog razvoja (CDM).
Na osnovu odredbi Protokola, Srbija kao ne- Aneks I država može da koristi samo Mehanizam čistog razvoja (CDM).
Mehanizam čistog razvoja (CDM)
Mehanizam čistog razvoja je osmišljen tako da ispuni dvostruki cilj:
• Da pomogne razvijenim zemljama da ispune svoje obaveze za smanjenje emisija, i
• Da pomogne državama u razvoju da dostignu održiv razvoj.
Preko CDM, industrijski razvijene zemlje (Aneks I države) investiraju u projekte koji doprinose održivom razvoju i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u zemljama u razvoju (ne-Aneks I države). Mehanizam CDM pomaže da projekti smanjenja emisija u zemljama u razvoju dobijaju certifikovane kredite za smanjenje emisije (CER), pri čemu je svaki kredit ekvivalentan jednoj toni CO2. Takvi CER krediti mogu da budu predmet trgovine i prodaje, i koriste se da industrijalizovane zemlje ispune deo svojih ciljnih vrednosti za smanjenje emisije po Protokolu.
Mehanizam CDM predstavlja osnovni izvor prihoda za Adaptacioni fond u okviru Konvencije UNFCCC, koji je osnovan radi finansiranja projekata i programa prilagođavanja u zemljama u razvoju koje su potpisnice Konvencije a koje su posebno ugrožene usled negativnih posledica klimatskih promena. Adaptacioni fond se finansira putem naplate naknade u visini od 2% na kredite CER koji se izdaju po osnovu mehanizma CDM.
Ovaj mehanizam stimuliše održivi razvoj i smanjenje emisija, i istovremeno omogućava industrijalizovanim zemljama određenu fleksibilnost u dostizanju ciljnih vrednosti za smanjenje emisije. Uporedo s tim, sprovođenje CDM projekata omogućava stranama koje nisu uključene u Aneks I da pribave nove i efikasnije tehnologije pod povoljnijim ekonomskim uslovima.
Vlada Srbije je 2010. godine izradila “Nacionalnu strategiju za uključivanje Republike Srbije u Mehanizam čistog razvoja”. Osim toga, uspostavljeni Imenovani nacionalni organ Srbije je izradio i dostavio Sekretarijatu Konvencije sedam CDM projekata. Saznajte više o CDM projektima u Srbiji.
Više informacija o CDM projektima možete pronaći na stranici: CDM/UNFCCC: http://cdm.unfccc.int/
 Kyoto Protocol in UNFCCC |
