EU Sistem Trgovine Emisijama
Sistem trgovine emisionim jedinicama EU (EU ETS) predstavlja sredstvo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora na ekonomski efikasan način.
Prvi i najveći međunarodni sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte, EU ETS uključuje više od 11000 postrojenja za proizvodnju električne energije i industrijskih postrojenja u 31 državi I trenutno pokriva oko 45% emisija gasova sa efektom staklene bašte EU.
EU ETS funkcioniše po principu 'cap and trade'. 'Cap', ili ograničenje, predstavlja ukupnu količinu određenih gasova sa efektom staklene bašte koja može biti emitovana od strane fabrika, elektrana i drugih postrojenja u okviru sistema. Vrednost “cap” se tokom vremena smanjuje što vodi I smanjenju emisija. U okviru “cap”-a, kompanije dobijaju ili kupuju emisione jedinice sa kojima mogu da trguju među sobom shodno potrebama. Takođe, u mogućnosti su da na međunarodnom tržištu kupe ograničeni broj kredita koji proističu iz projekata koji doprinose smanjenju emisija širom sveta. Ograničenje ukupnog broja emisionih jedinica koje su dostupne na tržištu osigurava njihovu vrednost. Na kraju godine, postrojenja moraju da osiguraju dovoljno emisionih jedinica kako bi pokrili njihove ukupne godšinje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U suprotnom nameću se oštre kaznene odredbe. U slučaju da kompanija suspešno smanji godišnje emisije, ima pravo da zadrži višak emisionih jedinica koje se mogu iskoristiti za podmirivanje budućih potreba ili za prodaju drugim kompanijama. Fleksibilnost koju omogućava trgovina odnosi se na činjenicu da se emisije smanjuju u slučaju kada je taj trošak smanjenja isplativniji.
Shodno podacima EU komisije, emisije iz ektora koji su obuhvaćeni EU ETS sistemom, do 2020. godine biće za 21% niže u odnosu na 2005. godinu, a do 2030. godine predloženo je smanjenje od 43%
Gasovi i sektori uključeni u sistem
• Ugljen dioksid (CO2) poreklom iz
- proizvodnje električne i toplotne energije
- industrijskog sektora koji u većem obimu koristi energiju, poput rafinerija, čeličana i proizvodnje gvožđa, aluminijuma, metala, cementa, kreča, stakla, keramike, pulpe, papira, kartona, kiselina i organiskih materija,
- sektora vazdušnog saobraćaja
• Azot suboksid (N2O) iz proizvodnje azotne, adipinske, gliokolne i glioksilne kiseline
• perfluorokarbonati (PFCs) iz proizvodnje aluminijuma
Dok trgovina emisionim jedinicama ima potencijal da obuhvati mnoge sektore I gasove sa efektom staklene bašte, fokus EU ETS je na onim emisijama za koje može da se obavlja monitoring, izveštavanje i verifikacija. Učešće u EU ETS je obavezujuće za kompanije koje rade u navedenim sektorima, premda su u nekim sektorima obuhvaćena samo postrojenja određene veličine. Vlade mogu da donesu odluku o isključenju nekih manjih postrojenja iz sistema, u slučaju kada postoje fiskalne i druge mere koje omogućavaju smanjenje emisija za ekvivalentan iznos.
Faze u razvoju EU ETS
• 2003: Usvajanje EU ETS direktive
• 2005 - 2007: prvi period trgovine (pilot period)
• 2008 - 2012: drugi period trgovine (Kyoto period)
- Plan Nacionalne alokacije
- uvođenje besplatnih alokacija
• 2013 - 2020: treći period trgovine
- uvođenje aukcija
• 2021 - 2027: četvrti period trgovine
Treći period trgovine
EU ETS se trenutno nalazi u trećem periodu trgovine koji važi za period 2013 - 2020.g, koji je značajno unapređen u odnosu na prvi i drugi period. Ključne razlike odnose se na:
• Jedinstveno ograničenje emisija na nivou cele EU zamenuje prethodne nacionalne granične vrednosti;
• Aukcije su postale osnovni metod za alokaciju emisionih jedinica za emisije. U 2013. godini više od 40% emisionih jedinica je bilo predmet aukcija i taj udeo postepeno raste svake godine;
• za one emisione jedinice koje su alocirane besplatno, primenjuju se usaglašena pravila alokacije zasnovana na ambicioznim ciljevima emisija na nivou čitave EU;
• uključeni su dodatni gasovi;
• 300 miliona emisionih jedinica je ostavljeno u vidu rezervi za nove članice a radi finansiranja novih inovativnih tehnologija u oblasti obnovljive energije, kao i u oblasti hvatanja i skladištenja ugljenika kroz tzv. “NER 300 programme”.
Uspostavljanjem cene ugljenika, a samim tim i dodeljivanjem finansijske vrednosti svakoj toni sačuvanih emisija, EU ETS doprineo je da se pitanje klimatksih promena uključi u finansijske planove kompanija. Dovoljno visoka cena ugljenika takođe doprinosi promovisanju investicija u čistije tehnologije sa niskim emisijama ugljenika.
Sistem trgovine emisijama u R Srbiji
U kontekstu pristupanja R Srbije Evropskoj uniji, kao i u cilju obezbeđivanja podrške za implementaciju same Direktive, pokrenut je Twinning projekat za uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verfikaciju neophodnog za uspešnu implenentaciju EU sistema trgovine emisionim jedinicama. Projekat ima za cilj da unapredi transpoziciju i implementaciju po pitanju uspostavljanja EU sistema za trgovinu emisionih jedinica (EU ETS) u R Srbiji.
Kao deo projekta, pripremljena je internet prezentacija ETS-Serbia.info, u cilju uključivanja organizcija civilnog društva u uspostavljanje EU ETS sistema u Srbiji, kao i radi unapređenja svesti o predstojećim obavezama u sektoru energetike i industrije.
Projekat sprovodi Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i energetike Republike Francuske i Agencija za zaštitu životne sredine Republike Austrije. Više od trideset stručnjaka iz navedenih institucija i drugih agencija biće uključeni u projekat. Više informacija o tekućem projektu možete preuzeti sa: ets-srbija.info
 EU ETS |